Sadnja i nega

Sadnica koja je dobro posađena i pravilno negovana u prvoj godini praktično je rešila svoj životni problem — sve posle toga je lakše. Ovaj vodič prati redosled poslova onako kako ih zaista radite: od izbora termina do zimske zaštite.

Kada saditi: jesen ili proleće

Sadnice sa golim korenom sade se u periodu mirovanja vegetacije, kada biljka nema listove i kada presađivanje najmanje košta.

Jesenja sadnja (oktobar–decembar) je bolja opcija u većini slučajeva. Zemlja je još topla, koren nastavlja da radi i pušta sitno žilje sve dok se tlo ne ohladi ispod oko 5 °C. Do proleća sadnica već ima uspostavljen kontakt sa zemljom i kreće snažnije, a lakše podnosi prvu sušu. Sadite dok tlo nije zamrznuto.

Prolećna sadnja (mart–april) radi se čim se zemlja prosuši i može da se obrađuje, a pre nego što pupoljci krenu. Ima smisla na teškim, vlažnim i hladnim zemljištima gde bi koren preko zime trulio, kao i u krajevima sa oštrim zimama i golomrazicama. Mana je što takva sadnica ulazi u leto sa manje razvijenim korenom — zalivanje prve godine tada nije preporuka nego obaveza.

Kajsija i breskva se generalno bolje ponašaju u prolećnoj sadnji; jabuka, kruška, šljiva, dunja i mušmula podjednako dobro podnose jesenju.

Priprema rupe

Najčešća greška je premala rupa. Kopajte šire nego što mislite da treba.

Dimenzije: najmanje 60 × 60 cm i 50–60 cm duboko. Na teškoj, zbijenoj zemlji idite i do 80 cm širine.
Razdvojte slojeve: gornji, plodniji sloj zemlje odložite na jednu stranu, donji, mršaviji na drugu. Gornji sloj ide nazad prvi, direktno oko korena.
Na dno ide mešavina gornje zemlje sa dobro zgorelim stajnjakom (2–5 kg po rupi). Svež stajnjak nikada ne sme da dođe u dodir sa korenom — spali ga.
Rasključajte dno rupe ašovom ili vilama, da voda može da ponire. Zaglačane, zbijene zidove rupe u glinovitoj zemlji obavezno narošite — inače rupa radi kao saksija bez otvora.
Pripremite koren: potopite ga u vodu 6–12 sati pre sadnje, a oštećene i polomljene žile skratite oštrim makazama na zdravo.

Dubina sadnje je kritična. Mesto kalemljenja (zadebljanje na stablu) mora ostati 5–10 cm iznad nivoa zemlje. Ako ga zatrpate, plemka će pustiti sopstveni koren i izgubićete sve prednosti podloge — bujnost, otpornost, vreme stupanja u rod. Sadnica se sadi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku; taj trag se vidi na kori.

Kolac pobijte pre nego što spustite sadnicu, da ne probijete koren. Zemlju oko korena nagazite da nema šupljina i odmah zalijte sa 15–20 litara vode, bez obzira na to što je zemlja vlažna — ovo zalivanje ne služi za vlaženje nego za sleganje zemlje oko žila. Na kraju nasujte humku zemlje oko stabla za zaštitu preko zime.

Rastojanje sadnje

Rastojanje zavisi od podloge i bujnosti sorte. Kao orijentir:

Jabuka i kruška na slabo bujnoj podlozi: 3–4 m između redova, 1–1,5 m u redu
Jabuka i kruška na bujnoj podlozi: 4–5 m × 3–4 m
Šljiva: 4–5 m × 3–3,5 m
Trešnja: 5–6 m × 4–5 m (na vegetativnoj podlozi znatno manje)
Višnja: 4 m × 3 m
Kajsija i breskva/nektarina: 4–5 m × 3–4 m
Dunja i mušmula: 4 m × 3 m
Mini i patuljaste voćke: 1,5–2 m × 1–1,5 m

Većina voćnih vrsta bolje rađa uz oprašivača. Trešnja, većina sorti kruške i pojedine sorte šljive i jabuke traže drugu sortu u blizini — planirajte najmanje dve sorte iste vrste.

Zalivanje u prvoj godini

Prva godina odlučuje. Sadnica još nema koren koji doseže dublje slojeve i potpuno zavisi od vode koju joj vi date.

Zalivajte retko ali obilno: 20–30 litara po sadnici na svakih 7–10 dana tokom sušnog perioda. Često zalivanje sa malo vode tera koren da ostane pri površini.
Vodu sipajte polako, u prstenastu zdelu oko sadnice, da ne otekne u stranu.
Zalivajte rano ujutru ili uveče, nikada po najvećoj žezi.
Zastirka (malč) od slame, sena ili kore — sloj 5–10 cm oko sadnice — drži vlagu i guši korov. Ostavite 5 cm slobodnog prostora oko samog stabla, da kora ne truli.
Držite krug prečnika oko 1 m oko sadnice čistim od trave. Trava je ozbiljan konkurent za vodu, jači nego što izgleda.

Rezidba u prvoj godini

Sadnica se oreže odmah po sadnji, ili najkasnije pred kretanje vegetacije. Ovo se često preskoči iz želje da se sačuva svaka grančica — a rezultat je slaba, iscrpljena biljka.

Jednogodišnja sadnica bez grančica (prutnjak): skratite je na 70–90 cm od zemlje, iznad dobro razvijenog pupoljka. Iz tog dela izbiće grane buduće krošnje.
Sadnica sa prevremenim grančicama: izaberite 3–4 grane raspoređene na sve strane, na visini 50–80 cm, i skratite ih za trećinu do polovine. Ostale uklonite pri osnovi. Vodilju ostavite 20–30 cm iznad najviše izabrane grane.
Uklonite sve što raste ispod 40–50 cm od zemlje i sve što izbija ispod mesta kalemljenja — to su izdanci podloge i samo kradu snagu.
Rez pravite kos, 5–10 mm iznad pupoljka, oštrim i čistim makazama.
Ako se u prvoj godini pojave cvetovi, otkinite ih. Rod u prvoj godini zaustavlja razvoj drveta.

Prihrana

U godini sadnje ne đubrite mineralnim đubrivom — dovoljan je zgoreli stajnjak stavljen u rupu. Svež azot na mlad koren radi više štete nego koristi.

Od druge godine: u rano proleće (mart) rasturite azotno đubrivo (KAN ili UREA) u krugu oko sadnice, 30–50 g po stablu, i plitko ga unesite u zemlju.
U jesen: zgoreli stajnjak (10–15 kg po stablu) i NPK đubrivo sa više fosfora i kalijuma.
Đubrivo nikada ne sipajte uz samo stablo, nego u zoni ispod oboda krošnje — tamo su aktivne žile.
Prestanite sa azotom posle juna. Kasni azot tera mladare koji ne stignu da odrvene i strada od prvog mraza.

Zaštita od glodara i zeceva zimi

Zec ogloda koru mlade sadnice u jednoj noći i time je ubije — ako je kora prekinuta u punom krugu, biljka se ne može spasiti. Zaštita je jeftina, gubitak nije.

Postavite zaštitnu mrežicu ili plastični štitnik oko stabla, do visine 60–80 cm, pre prvog snega.
Alternativa: obmotajte stablo trskom, jutom ili gustom žičanom mrežom. Ne koristite crnu foliju koja se lepi za koru.
Krečenje stabla krečnim mlekom u kasnu jesen štiti od pucanja kore zbog razlike dnevne i noćne temperature, a odbija i deo štetočina.
Sklonite lišće, zastirku i visoku travu neposredno uz stablo pred zimu — tu se gnezde volušari koji grizu koren.
Nasuta humka zemlje oko osnove stabla štiti koren i mesto kalemljenja od golomrazice.

Ruže — šta je drugačije

Ruže vole sunce (najmanje 5–6 sati dnevno), prozračno mesto i zemlju koja ne zadržava vodu.

Rupa: 40 × 40 × 40 cm, sa zgorelim stajnjakom na dnu.
Dubina: mesto kalemljenja kod žbunastih i poliante ruža ide 3–5 cm ispod površine zemlje — suprotno od voćki. Kod stablašica se sadi na dubinu na kojoj je ruža rasla u rasadniku.
Rastojanje: poliante 40–50 cm, žbunaste 50–70 cm, stablašice 80–100 cm.
Rezidba: pri sadnji skratite izdanke na 3–5 pupoljaka. Glavna rezidba se radi svakog proleća, u martu, kada pupoljci nabubre — uklanjaju se suve, tanke i unakrsne grančice.
Uklanjajte precvetale cvetove tokom sezone — ruža tada nastavlja da cveta umesto da pravi šipurak.
Preko zime ogrnite osnovu žbuna zemljom 20–25 cm.

Stablašice i mini stablašice

Stablašica ima kalem na vrhu golog stabla i uvek traži čvrst kolac, i to trajno — stablo se lako prelama pod težinom krošnje i vetra. Vežite je na dva mesta, mekim vezivom, u obliku osmice. Sve izdanke koji izbiju na stablu ispod kalema uklonite čim ih vidite. Preko zime krošnju stablašice zaštitite agrotekstilom ili jutanom vrećom.

Sadnice u saksiji — mini i patuljaste voćke

Mini i patuljaste voćke mogu ceo život provesti u posudi, uz nekoliko pravila:

Posuda: počnite od 30–40 litara zapremine. Manja saksija znači stalno sušenje i zaustavljen rast. Obavezni su otvori za drenažu i sloj šljunka ili keramzita na dnu.
Supstrat: kvalitetna baštenska zemlja pomešana sa zgorelim kompostom i nešto peska za propusnost.
Zalivanje: češće nego u zemlji — leti po pravilu svakodnevno, jer se ograničena zapremina supstrata brzo suši. Proverite prstom: ako je gornjih 3–4 cm suvo, zalijte.
Prihrana: tečno đubrivo za voće na 2–3 nedelje, od aprila do jula. U posudi nema rezervi hranljivih materija.
Presađivanje: na svake 2–3 godine u veću posudu, uz skraćivanje spoljašnjih žila i zamenu dela supstrata.
Zima: koren u saksiji je mnogo izloženiji mrazu nego u zemlji. Prislonite posudu uz zid sa južne strane, umotajte je u jutu ili stiropor, ili je ukopajte u zemlju do vrha. Ne unosite je u toplu prostoriju — voćki je mirovanje neophodno.